Da se polako navikavamo na ove uragane svakog meseca? Evo ako vas zanima iskustvo sa ulice:

Nisam gledao prognozu, video sam napolju da se malo tek tek naoblačilo, ništa posebno. Rekoh aj kad ne prži sunce i pre nego što krene neka kiša da prošetam psa. I tako vam ja papanjeskoš krenem, dođem do neke tačke i idemo nazad, počelo je malo da grmi. U roku od 2 minuta smo prešli sa onako malo sivkastog neba u armagedon. Počeo vetar da duva kao lud, sve prašinu diže, ne možeš da gledaš ispred sebe. Trčimo pas i ja (nismo baš daleko od kuće bili), i onda je krenula kiša. Kiša se pretvorila u tuš, i onda tuš u mlaz vode koji je tako padao da sam ispred sebe video zid vode, nedefinisano belo. To sam video dok sam gledao pošto su me ubrzo oči pekle od silne vode, a i nisam mogao da dišem od vetra koji je duvao, već sam morao nekako ukoso da se držim da bih disao. Ubrzo smo došli kući (na toj kiši smo bili možda minut-dva), i video da se komšijino drvo pocepalo na dva dela, gde je jedan pao ispred moje kuće i povukao kablove sa bandere, a taj vrh bandere se iskrivio i klimav je sada. Kad sam ušao unutra, video sam bazen u dvorištu, voda preko članaka. Onda sam narednih 20 min brisao vodu gde je svuda ušla. Pas je dobro.

10/10 iskustvo, bilo je zanimljivo. Ne mora da se ponovi doduše, jednom je dosta. Samo što mi još stoje drvo i kablovi ispred kapije.